|
I -
Ibrica Jusić
|
|
 Sinoć kad se vraćah iz topla hamama
prodoh pokraj bašće staroga Imama.
Kad tamo u bašci, u hladu jasmina,
s ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ašik, Ajša, javaša,
konja jaše subaša!
A kakva je, pusta, tako mi Imama,
stid je ne bi bilo da je kod Sultana.
Pa još kada šeće i plećima kreće,
ni hodžin mi zapis više pomoc neće.
Ibrica Jusić Emina
|
